Zbog čega su dobri ljudi u političkim i verskim raskolima

Odlomak iz knjige PRAVEDNI UM: Zbog čega su dobri ljudi u političkim i verskim raskolima

Autor: Džonatan Hait, ©Jonathan Heidt 2012

(izvor: MOOC Moralnost Svakodnevice)

Poglavlje 7: Moralne osnove politike

Iza svakog čina heroizma, altruizma i pristojnosti naćićete ili sebičluk ili glupost. To su barem dugo smatrali brojni eksperti društvenih nauka koji su usvojili ideju da je Homo Sapiens, u stvari, Homo Economicus.¹‚ Ekonomični čovek‚je prosto biće koje celog života donosi odluke kao kupac u samoposluzi; koji ima vremena na pretek da upoređuje različite teglice sa voćnim kašicama. Ako je to vaše viđenje ljudske prirode, onda nije teško razviti matematičke modele ponašanja zato što ne postoji više od jednog principa u igri: lični interes. Ljudi rade sve što je potrebno da bi za najnižu cenu izvukli maksimalnu korist.

U većini verzija, Homo Economicus je skroz sebičan – pomaganje drugima ili držanje sopstvenih moralnih principa kao takvih, ne donosi mu nikakvo zadovoljstvo. Ako naiđete na aktivnosti koje deluju altruistično ili društveno svesno, kao npr glasanje, onda je vaš zadatak, kao praktikanta društvenih nauka, da prepoznate greške i zablude pomoću kojih su ljudi prevareni da potroše sat svog vremena, obzirom da je verovatnoća da bi njihov glas napravio promenu izbornih rezultata i doneo im veću dobrobit, u stvari, nula.²

Da bi uvideli koliko je ovakvo viđenje pogrešno, odgovorite na deset pitanja iz tabele 7.1. Homo Economicus bi odredio jednu cenu zabadanja igle u svoju ruku, a drugu, nižu, naverovatnije nula, za ostalih devet aktivnosti koje ga se ne dotiču direktno, niti ga išta koštaju.

Koliko bi neko trebalo da vam plati da izvedete svaku od ovih aktivnosti? Predpostavite da bi bili isplaćeni u tajnosti i da kasnije ne bi bilo nikakvih društvenih, pravnih niti drugih štetnih posledica. Odgovorite upisivanjem broja od 0 do 4 posle svake od aktivnosti, gde: 0 = 0 dolara, to bih uradio besplatno 1 = 100 dolara 2 = 10 000 dolara 3 = 1 000 000 dolara 4 = Ne bih to uradio ni za koje pare
Kolona A	Kolona B
1a: Zabio sebi sterilnu iglu u ruku	1b: Zabio sterilnu iglu u ruku deteta koje ne poznajem
2a: Prihvatio plazma TV kog prijatelj želi da ti pokloni. Znaš da je prijatelj dobio TV pre godinu dana kad je firma koja proizvodi te televizore greškom poslala aparat tvom prijatelju i ništa mu nije naplatila	2b: Prihvatio plazma TV kog prijatelj želi da ti pokloni. Znaš da je tvoj prijatelj taj televizor kupio pre godinu dana od lopova koji ga je ukrao od bogate porodice.
3a: Rekao nešto negativno o svom narodu (što veruješ da jeste tačno) tokom anonimnog javljanja u radio emisiju koja se emituje za tvoju naciju	3b: Rekao nešto negativno o svom narodu (što veruješ da jeste tačno) tokom anonimnog javljanja u radio emisiju koja se emituje za stranu naciju
4a: Ošamario prijatelja (uz njegovu dozvolu) kao deo komičnog nastupa	4b: Ošamario svog oca (uz njegovu dozvolu) kao deo komičnog nastupa
5a: Gledao avangardnu predstavu u kojoj se glumci ponašaju kao budale pola sata, sa sve padanjem sa scene i davanjem pogrešnih odgovora na jednostavna pitanja	5b: Gledao avangardnu predstavu u kojoj se glumci ponašaju kao životinje pola sata, sa sve puzanjem naokolo goli i groktanjem kao šimpanze
Ukupno za kolonu A:	Ukupno za kolonu B:

Slika 7.1. Kolika je vaša cena?

 

Važnije od cifara koje ste upisali su poređenja među kolonama. Homo Economicus drži da aktivnosti iz kolone B nisu odbojnije od aktivnosti iz kolone A. Ako smatrate da su aktivnosti iz kolone B gore od onih iz A, onda primite čestitke – vi ste ljudsko biće, a ne nekakva izmišljotina ekonomista. Posedujete interesovanja koja prevazilaze uski lični interes. Vaš komplet moralnih temelja je funkcionalan.

Napisao sam ovih pet parova aktivnosti tako da B kolona može da vam pruži intuitivnu naznaku svakog od temelja – kao kad stavite zrno soli ili šećera na jezik da osetite ukus. Pet redova su ilustracija za Brižnost (povrediti dete), Poštenost (zaraditi na nečijem nezasluženom gubitku), Odanost (kritikovati pred strancima svoju naciju), Autoritet (nepoštovanje prema ocu), Svetost (ponašati se grozno ili degradirajuće)

U ostatku ovog poglavlja opisaću ove temelje i kako su postali deo ljudske prirode. Pokazaću kako se na različite načine i u različitoj meri koriste kao podrška moralnim matricama političke levice i desnice.

Napomena o urođenosti

Nekada je bilo rizično za nekog naučnika da tvrdi da je bilo šta što je vezano za ljudsko ponašanje urođeno. Da bi potvrdili takve izjave, morali ste da dokažete da je ponašanje utisnuto, iskustvom nepromenljivo i prisutno u svim kulturama. Po toj definiciji, ništa nije urođeno osim nekolicine refleksa kod beba poput one preslatke stvari koju rade kad stavite prst u njihove malecke šake. Ako predložite da je bilo šta kompleksnije od toga urođeno – pogotovu polne razlike – biće vam predočeno postojanje nekog plemena negde na planeti u kom se takva osobina ne ispoljava, dakle nije urođena. Od sedamdesetih godina prošlog veka ostvarili smo veliki napredak u razumevanju mozga; sad znamo da osobine mogu biti urođene bez da su utvrđivane ili da su univerzalne. Kako naučnik Gary Marcus objašnjava: „Priroda novorođenčetu daruje prilično složen mozak, ali takav da je mnogo preciznije opisan kao predutvrđen – fleksibilan i podložan promenama – nego opisan kao utvrđen, fiksiran i nepromenljiv.“¹

U zamenu za mrežni prikaz moždanih veza, Marcus predlaže bolju analogiju: mozak je kao knjiga čija je prva verzija ispisana kroz gene tokom faze razvoja fetusa. Nijedno od poglavlja nije završeno rođenjem, a neka su samo grubo skicirana. Ali nijedno jedino poglavlje – ni seksualnost, ni jezik, ni omiljena/omražena hrana, niti moralnost – ne predstavlja praznu stranicu na koju društvo može da upisuje bilo koji zamisliv set reči. Markusova analogija vodi ka najboljoj definiciji urođenosti koju sam ja ikad video:

Priroda pruža prvu ruku knjige koju iskustvo potom rediguje… „Ugrađeno“ ne podrazumeva nepromenljivo, nego znači „organizovano pre iskustva“²

Spisak od pet moralnih temelja je bio moj prvi pokušaj da preciziram opis načina na koji je pravedni um „organizovan pre iskustva“. Ali Teorija Moralnih Temelja takođe teži da objasni kako se ta prva ruka rediguje tokom detinjstva da bi proizvela široki spektar moralnosti koje nalazimo u kulturama – i širom političkog spektra.

1. Temelj Brižnost/Povređivanje

Reptile bije loš glas zbog toga što su hladni. Ne samo hladnokrvni, nego i tvrda srca. Nakon što se potomci izlegu, neke majke reptili se zadržavaju u njihovom okruženju da ih zaštite, ali kod većine reptilskih vrsta to nije slučaj. I kad su prvi sisari počeli da doje svoje mladunce, podigli su cenu majčinstvu. Više nije bilo moguće da ženke proizvedu desetak potomaka, pa da se klade na samostalni opstanak nekolicine.

Sisari se klade na sigurnije, oni mnogo više ulažu jedni u druge. Susreću se sa izazovom brižnosti i nege za svoju decu tokom dužeg vremenskog perioda. Mame primata se klade na još sigurnije i još više ulažu u svakog od potomaka. A na ljudske bebe, čiji su mozgovi toliko veliki da moraju da se proguraju kroz reproduktivni kanal godinu dana pre nego što dete može da prohoda, opklade su toliko visoke da žena čak ni ne može sama da plasira ulog. Poterbna joj je pomoć u poznijim mesecima trudnoće, pomoć pri porođaju, pomoć pri prehranjivanju i brizi za dete godinama nakon porođaja. Naspram tako visokog kladioničarskog uloga stoji veliki izazov prilagodljivosti: voditi brigu o povredljivom i skupom detetu, brinuti za njegovu bezbednost, održavati ga u životu, čuvati od povreda.

Prosto je nezamislivo da je poglavlje o majčinstvu u knjizi ljudske prirode potpuno prazno, a da je majkama ostavljeno da kroz kulturne instrukcije ili kroz metod pokušaja i pogrešaka uče da prepoznaju kada je njihovoj deci potrebna pomoć. Majke koje su osetljivije na naznake patnje, jada i potrebe imaju povećane šanse u odnosu na njihove manje osećajne sestre. I nisu samo majke te kojima je neophodno urođeno znanje. Obzirom na broj ljudi koji se svojim resursima čipi u opkladama stavljenim na jedno dete , evolucija je favorizovala žene i (u manjoj meri) muškarce koji su posedovali automatsku reakciju na naznake izražavanja ili patnje – poput plača – emitovane od strane dece u njihovom neposrednom okruženju (koja su u stara vremena, verovatnije bila u bliskom srodstvu sa njima).³ Patnja sopstvenih potomaka je originalni okidač za aktiviranje jednog od ključnih modula temelja Brižnost (često se na temelje pozivam koristeći samo prvo od dva imena, npr „brižnost“, a ne „Bižnost/Povređivanje“) Ovaj modul funkcioniše u sprezi sa ostalim srodnim modulima⁴ da bi odgovorio na adaptivni izazov pružanja zaštite i brige o detetu.

Nije to priča tek tako. To je moja interpretacija teorije vezivanja – vrlo solidno utemeljene teorije koja opisuje sistem po kom majke i njihova deca regulišu ponašanja jedni drugima na takav način da dete dobije dobru mešavinu zaštite i prilika za nezavisna istraživanja.⁵

Slika 7.2: Baby Gogo, Max & Gogo

Taj set tekućih okidača za bilo koji modul često je mnogo opširniji od originalnog skupa. Fotografija 7.2 ilustruje to širenje duž četiri pravca. Prvo, može da vam se učini slatkom. Ako je to slučaj, razlog je što je vaš mozak automatski reaktivan na izvesne proporcije i obrasce po kojima se deca razlikuju od odraslih ljudi. Slatkost nas uslovljava da brinemo, hranimo, štitimo i uzajamno delujemo/interreagujemo.⁶ Ima debele osnove. Drugo, bez obzira što ovo nije vaše dete, ipak može da vam se aktivira instant emotivni odgovor zato što osnov Brige može da evocira na bilo koje dete. Treće, može poređenje mog sina (Gogo i Beba Gogo) da vam deluje slatko čak iako to nisu prava deca nego kreacije industrije igračaka dizajnirane da u vama pokrenu osnovu Brige. Četvrto, Maks voli Gogo; vrišti ako slučajno sednem na Gogo i često kaže „Ja sam mama Gogo“ jer se njegov sistem vezivanja i osnova Brige normalno razvija.

Ako reagujete na sliku deteta koje spava sa dva plišana majmuna, pomislite samo kako bi reagovali da vidite dete sučeljeno sa pretnjom nasiljem. Ili makar slatku životinju.

Slika 7.3. Aktuelni okidač za osnov Briga/Štetnost

Nema evolutivnog smisla u vašoj brizi za dešavanja u životu mog sina Maksa, gladnog deteta u dalekoj zemlji, ili mladunčeta foke. Ali ne mora Darvin da objašnjava zašto ste pustili i jednu posebnu suzu. On samo treba da objasni zašto vam uopšte teku suze i zašto te tokove mogu da aktiviraju patnje koje nisu vaše sopstvene.⁷ Darvin treba da objasni svaki okidač svakog od modula. Aktuelni okidači mogu brzo da se menjaju. Danas nas brine nasilje prema mnogo većem broju kategorija žrtava nego u vreme naših dedova.⁸

Političke partije i aktivističke grupe teže da njihove zabrinutosti postanu aktuelni okidači vaših moralnih modula. Da pridobiju vaš glas, vaš novac, vaše vreme, moraju da aktiviraju bar jedan od vaših moralnih osnova.⁹ Na primer, na ovoj slici prikazana su dva automobila koje sam fotografisao u Šarlotsvilu. Šta možete da naslutite o političkim opredeljenjima vozača?

Slika 7.4. Liberalna i konzervativna brižnost

Nalepnice na automobilima često predstavljaju plemenska odličja; oglašavaju timove koje podržavate. Tu spadaju sportski klubovi, univerziteti i muzički sastavi. Vozač „Spasite Darfur“ automobila objavljuje da je u liberalnom timu. Znate to intuituvno, ali mogu da pružim formalnije obrazloženje: liberalne moralne matrice u Americi i drugde mnogo više se oslanjaju na osnov Brižnosti nego matrice konzervativaca, a vlasnik ovog automobila odabrao je tri nalepnice koje podstiču ljude da stanu u zaštitu nevinih žrtava.¹⁰ Vozač ni na koji način nije povezan sa tim žrtvama. Vozač se trudi da vas navede da povežete vaša razmišljanja o Darfuru i o konzumiranju mesa sa intuicijama generisanim iz vašeg osnova Brižnosti.

Bilo je teže naći automobilsku nalepnicu sa saosećajnim sardžajem za konzervativce, ali „ranjeni ratnik“ je jedan od primera. I ovaj vozač bi da vas navede na brižnost, ali brižnost konzervativaca je malo drugačija – usmerena je ne ka životinjama ili stanovnicima drugih zemalja, nego prema onima koji se žrtvuju za grupu.¹¹ Nije univerzalna; lokalnija je i pomešana sa lojalnošću.

2. Temelj Poštenje/Prevara

Zamislite da kolega sa posla preuzme vaše obaveze za pet dana tako da možete da dodate još jednu nedelju za vaš odmor na Karibima. Kako bi se vi osećali? Homo Economicus bi osećao čisto zadovoljstvo poput onog kad bi u samoposluzi života dobio besplatnu kesu punu životnih namirnica. Ali mi ostali znamo da ta kesa nije besplatna. To je velika usluga i svom kolegi možete da se odužite time što bi mu sa puta doneli bocu ruma. Ako prihvatite ponudu, najverovatnije to radite gušeći se u rečima zahvalnosti, pohvale za njenu/njegovu ljubaznost i obećanja da ćete uslugu uzvratiti kad god da krene na godišnji odmor.

Teoretičari evolucije često govore o genima kao o „sebičnim“, tj da mogu da utiču na životinju samo u smeru delovanja ka širenju kopija tog gena. Ali jedan od najvažnijih uvida u korene moralnosti je da „sebični“ geni mogu da promovišu velikodušna bića dokle god su ta bića selektivna u svojoj velikodušnosti. Altruizam prema nekom svom nije nikakva nedoumica. Altruizam prema nekom tuđem pak, predstavljala jednu od najvećih nedoumica u istoriji evolucione misli.¹² Veliki iskorak ka pronalasku rešenja došao je 1971. kada je Robert Trivers objavio svoju teoriju altruizma reciprociteta,¹³

Trivers je primetio da evolucija može da stvori altruiste u vrsti u kojoj pojedinci pamte prethodne interakcije sa drugim pojedincima i potom ograniče svoju trenutnu ljubaznost na one kod kojih je veća verovatnoća da bi se odužili za pruženu uslugu. Mi ljudi, očigledno smo baš takva vrsta. Po Triversu, razvili smo komplet moralnih emocija koje nas navode da igramo „kako seješ tako žanješ“. Najčešće smo fini prema ljudima tokom prvog susreta. Ali nakon toga postajemo selektivni: sarađujemo sa onima koji su bili fini prema nama i izbegavamo one koji su nas iskoristili.

Ljudski život je niz mogućnosti za kooperacije od uzajamne koristi. Ako dobro odigramo sa kartama koje su nam podeljene, možemo sa ostalima da radimo na uvećanju kolača kog delimo. Lovci se udružuju da donesu lovinu veličine kakvu niko od njih ne bi postigao sam. Susedi paze jedni drugima na kuće i pozajmljuju međusobno alat. Kolege pokrivaju smene jedni za druge. Milionima godina naši preci su se suočavali sa adaptivnim izazovima ubiranja tih prednosti bez nagovora. Oni koje su moralna osećanja navodila da igraju „kako seješ tako žanješ“ ubrali su više beneficija nego oni koji su u igri koristili bilo koju od drugih strategija, poput „pomozi svakome kome je potrebno“ (što poziva na iskorišćavanje), ili „uzmi ali ne daj“ (što može da radi samo jednom po svakoj osobi; prilično brzo niko više nije spreman da podeli kolač sa vama).¹⁴ Originalni pokretači modula Poštenost su činovi saradnje ili sebičnosti koje ljudi prema nama iskazuju. Osećamo zadovoljstvo, naklonost i prijateljstvo kada ljudi ispoljavaju signale sposobnosti reciprociteta. Osećamo bes, prezir, a ponekad i gađenje kad ljudi pokušaju da nas iskoriste ili prevare.¹⁵

Aktuelni pokretači modula Poštenosti obuhvataju jako mnogo stvari koje su se sa dinamikom reciprociteta i prevare stekle povezane kulturno i politički. Levo, briga za ravnopravnost i društvenu pravdu se delom zasniva na osnovi Poštenje – bogate i moćne grupe optužene su za sticanje dobiti putem iskorištavanja onih na dnu. Desno, nedavni pokret Tea Party u SAD je uglavnom bio motivisan nepoštenim masivnim državnim programima za spašavanje neodgovornih banaka i poreza koji uzima novac od radnika i daje ga ljudima koji su prepoznati kao prevaranti i zabušanti na socijalnoj pomoći.¹⁶

Slika 7.5. Liberalni i konzervativni čaj. Nalepnica „Ravnopravne Razmene“ („Equal Exchange“) garantuje kupcima da su uzgajivači čaja dobili poštenu naknadu za svoj rad. Transparent sa okupljanja Tea Party 2010 protivi se nepoštenim raspodelama bogatstva (foto: Emily Ekins)

Svima je stalo do poštenja. Ali postoje dve glavne vrste. Levo, poštenje često podrazumeva jednakost, ali desno podrazumeva proporcionalnost – ljudi treba da su nagrađeni proporcionalno svom doprinosu, čak i ako to podrazumeva neravnopravne ishode.

3. Temelj Odanost/Izdaja

U leto 1954. Muzafar Sherif ubedio je dvadeset i dva para roditelja iz niže srednje klase da mu dozvole da njihove dvanaestogodišnje sinove preuzme na tri nedelje. Doveo je dečake na letnji kamp kog je zakupio u Robbers Cave State Parku Oklahomi. Tamo je sproveo jednu od najpoznatijih studija iz oblasti društvene psihologije koja je među najizdašnijim izvorima uvida za razumevanje temelja moralnosti. U dva dana zaredom, Sherif je doveo dečake i dve grupe po jedanaest i smestio ih u dva različita kraja kampa. Bez obzira što je tokom prvih pet dana svaka od grupa živela u ubeđenju da su potpuno sami, ipak su se dali u obeležavanje teritorije i uspostavljanje plemenskog identiteta.

Jedna grupa je sebe prozvala „Zvečarke“, druga „Orlovi“. Zvečarke su pronašli dobro mesto za plivanje uzvodno od glavnog kampa i, nakon prvog plivanja krenuli su da rade na poboljšanjima tog mesta: napravili su kamenu stazu za prilaz vodi i sl. Potom su proglasili mesto za sopstveno i za svoje posebno skrovište koje su svakog dana posećivali. Jednog dana, pronašli su plastične čaše (koje su, u stvari sami ostavili) i prilično ih je uznemirilo prisustvo autsajdera koji su koristili njihovo mesto za plivanje.

U svakoj od grupa pojavio se predvodnik, odabran koncenzusom. Kada su dečaci donosili odluke šta sledeće da rade, svi su davali ideje. Ali kad bi došao trenutak izbora jedne od ideja, obično je predvodnik bio taj koji je određivao konačni izbor. Norme, pesme, rituali i specifični identiteti počeli su da se formiraju u svakoj od grupa (Zvečarke su stameni i nikad ne plaču, Orlovi nikad ne govore ružne reči). Iako su tamo bili radi zabave i iako su misli da su sami u šumi, obe grupe su se bavile stvarima koje bi bile od koristi u slučaju da treba da se suoče sa rivalima koji polažu pravo na istu teritoriju. Što se i dogodilo.

Šestog dana studije, Sherif je pustio Zvečarke da se dovoljno približe terenu za bejzbol da mogu da čuju druge dečake – Orlove – kako ga koriste, bez obzira što su teren Zvečarke smatrale za svoj. Zvečarke su preklinjali savetnike u kampu za dozvolu da izazovu Orlove na utakmicu. U skladu sa unapred određenim planom, Sherif je tad organizovao celonedeljni turnir sportskih nadmetanja i kamperskih veština. Od tog trenutka na dalje, po Sherifovim rečima, „u izvođenje svake od aktivnosti koja je sad zadobila nadmetački duh (dizanje šatora, bejzbol itd) ulazilo se sa mnogo više entuzijazma i izlazilo sa većom efikasnošću“¹⁷. Plemensko ponašanje se drastično povećalo. Obe strane su napravile svoje zastave i pobole ih na suparničku teritoriju. Cepali su zastave drugih, napadali i uništavali sedišta drugog tima, nazivali ih pogrdnim imenima, pravili oružje (kamen u čarapi i sl.) i neretko bi se skoro i potukli da ih savetnici kampa nisu intervenisali.

Svi prepoznajemo taj prikaz dečaštva. Muški mozak deluje kao da je urođeno plemenski, tj struktuiran pre iskustva tako da dečaci i muškarci uživaju u bavljenju takvim aktivnostima koje vode ka većoj koheziji grupe i uspeha u konfliktima među grupama (uključujući i ratovanje).¹⁸. Vrlina odanosti je izuzetno važna za oba pola, ali predmet odanosti su više timovi i savezi za dečake naspram odnosa dve osobe za devojčice.¹⁹

Uprkos tvrdnjama antropologa iz sedamdesetih, ljudi nisu jedina vrsta koja se angažuje u ratnim sukobima i ubijanju pripadnika svoje vrste. To rade i šimpanze: štite svoju teritoriju, napadaju teritoriju rivala i, ako im to pođe za rukom, ubijaju mužjake susednih grupa, preuzimaju njihovu teritoriju i ženke²⁰ Sad se uviđa da je ratovanje bilo osobina ljudske vrste od ranije nego poljoprivreda i privatna svojina²¹. Milionima godina, dakle, naši preci su se susretali sa adaptivnim izazovom formiranja i održavanja koalicija sposobnih da odbiju izazove i napade konkurentnih grupa. Mi smo potomci uspešnih tribalista, a ne (do nedavno) njihovih individualističnih rođaka, i pogotovu ne (do nedavno) njihovih univerzalističkijih rođaka.

Mnogi psihološki sistemi daju doprinos efikasnom tribalizmu i uspehu u nadmetanjima među grupama. Temelj Odanost/izdaja je samo deo naše urođene spremnosti na odgovor adaptivnom izazovu formiranja koherentne koalicije. Originalni okidač za temelj Odanost je bilo koji indikator za prepoznavanje ko je timski igrač, a ko izdajica, pogotovu kada je sopstveni tim u sukobu sa drugim ekipama. Ali zbog tolike sklonosti ka plemenskom, mi tražimo načine da formiramo grupe i ekipe koje bi se nadmetale samo zarad zadovoljstva nadmetanja. Veliki deo psihologije sporta, šahovskih ekipa i liga horskih takmičenja vezano je za proširenje aktuelnih okidača temelja Odanost sa ciljem da se ljudi mobilišu zajedno za osvajanje bezazlenih trofeja. (Trofej je dokaz pobede. Poriv za uzimanjem trofeja – uključujući i delove tela nepriajtelja – naširoko je zastupljeno u ratovanju čak i u moderna vremena.)²²

Ne mogu pouzdano da tvrdim da je vlasnik automobila na slici 7.6 muškarac. Ali sam prilčno siguran da je vlasnik republikanac, sudeći po izboru dekoracije za svoj auto u kojoj su samo elementi temelja Odanost prisutni. Slovo V sa ukrštenim mačevima je simbol UVA sportske ekipe (Cavaliers) i vlasnik se opredelio da plaća dodatnih 20 dolara godišnje za personalizovanu registarsku tablicu koja slavi američku zastavu („Old Glory“) i američko jedinstvo („United We Stand“).

Slika 7.6. Automobil odanosti i saobraćajni znak prepravljen u poziv za odbacivanje jedne vrste odanosti

Ljubav lojalnih članova svog tima u paru je sa korespondirajućom mržnjom prema izdajicama koji su najčešće smatrani daleko gorim od neprijatelja. Kuran je, na primer, pun upozorenja o dvoličnosti nepripadnika grupe, pogotovu Jevreja, ali Kuran ipak ne zove Muslimane na pokolj Jevreja. Mnogo gori od Jevreja je apostata – Musliman koji je izdao ili samo napustio svoju veru. Kuran poziva Muslimane da ubijaju apsotate i Alah lično obećava da će „svakako da ih peče na Ognju; onoliko često koliko treba da im koža bude skroz ispečena, Mi ćemo im u zamenu dati druge kože, da mogu da osete ukus disciplinske kazne. Sigurno Bog je svemoguć i najmudriji.“²³ Slično tome i u Infernu, Dante najuži krug pakla – i najbolniju patnju – rezerviše za zločin izdaje. Mnogo gore od požude, nezasitosti, nasilja, ili čak jeresi je izdaja porodice, tima ili nacije.

Obzirom na tako snažnu povezanost sa ljubavlju i mržnjom, treba li da iznenadi činjenica da temelj Lojalnost igra važnu ulogu u politici? Levica teži univerzalizmu i udaljavanju od nacionalizma, pa je često u problemu kad treba da se poveže sa glasačima koji se oslanjaju na temelj Odanost²⁴. Svakako zbog svog snažnog uporišta u temelju Brižnost, američki liberali su često žustro protiv američke inostrane politike. Na primer, tokom poslednje godine predsedničkog mandata Džordža Buša, neko je vandalizovao saobraćajni znak blizu moje kuće (slika 7.6).Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da taj vandal odbacuje ekipe i grupe bilo koje vrste, ali mogu pouzdano da tvrdim da je njegov ili njen stav daleko u levo od „OGLORY“. Dve fotografije prikazuju oprečne stavove o potrebi da Amerikanci budu timski igrači u vreme kad Amerika vodi ratove u Iraku i Avganistanu. Liberalni aktivisti često olakšavaju konzervativcima povezivanje liberailizma sa temeljem Lojalnost – i to na loš način. Naslov knjige Ann Coulter iz 2003. sve govori: Veleizdaja: Izdaja Liberala od Hladnog Rata do Rata Protiv Terorizma.²⁵

4. Temelj Autoritet/subverzija

Nedugo po mom povratku iz Indije razgovarao sam sa taksistom koji mi je saopštio da je upravo postao otac. Pitao sam ga da li planira da ostane u Americi ili da se vrati u rodni Jordan. Nikad neću zaboraviti njegov odgovor: „Vratićemo se u Jordan jer ne želim da ikad čujem sina da mi kaže „Jebi se““. Većina američke dece nikad ne bi tako nešto grozno rekli svojim roditeljima, ali neki bi, i još mnogi bi to indirekno saopštili. Kulture se drastično razlikuju po stepenu zahteva poštovanja iskazanog prema roditeljima, nastavnicima i drugima na poziciji autoriteta.

Poriv za poštovanjem hijerarhijskih odnosa je tako dubok da ga mnogi jezici direktno kodiraju. U jezicima romanse poput francuskog, nije neobično da je onaj koji ga govori prinuđen da bira između oslovljavanja uz upotrebu forme poštovanja (vous) ili poznanstva (tu). Čak i u engleskom, u kom status nije utisnut u glagolske promene, ima utisnuto na drugim mestima. Do nedavno, Amerikanci su strance i nadređene oslovljavali upotrebom pune titule plus prezimena (Mrs. Smith, Dr Jones), dok su bliske osobe i podređene oslovljavali imenom. Ako ste ikad osetili bolni bljesak neugodnosti kada starija osoba koju ste duboko poštovali zatraži da ga oslovljavate imenom, onda ste iskusili aktivaciju nekog od modula koji sadrži i temelj Autoritet/subverzija.

Očigledan način da se krene u razmišljanje o evoluciji temelja Autoritet je da se misli na poredak u kljucanju i hijerarhiji dominacije kod živine, pasa, šimpanzi i tako mnogo drugih vrsta koje žive u grupama. Ispoljavanja kod niže rangiranih pojedinaca su često veoma slične u različitim vrstama zato što je njihova funkcija uvek ista – da deluju pokorno, što znači malo i bezazleno. Propust registrovanja signala dominacije i delovanja u skladu sa tim često rezultira batinama.

Do ovde priča o poreklu temelja „morala“ baš i ne zvuči obećavajuće; deluje kao poreklo ugnjetavanja nejakih od strane moćnih. Ali pojam autoriteta ne treba mešati sa pojmom moći.²⁶ Čak i među šimpanzama gde su hijerarhije dominacije uistinu samo stvar sirove moći i sposobnosti da se izvrši nasilje nad drugima, alfa mužjak vrši i neke društveno korisne funkcije, poput preuzimanja „uloge kontrole“²⁷ On razrešava neke sporove i u velikoj meri guši konflikte koji izbijaju tamo gde nije jasno ko je alfa mužjak. Kako je primatolog Frans de Waal objasnio: „Bez sporazuma o rangu i izvesne doze poštovanja prema autoritetu nema značajne senzitivnosti za društvena pravila, što može da potvrdi ko god da je pokušavao da nauči mačku kućnom redu.“²⁸

Ta uloga kontrole je mnogo vidljivija u ljudskim plemenima i ranoj civilizaciji. Mnogi od najranijih pravnih tekstova počinju utvrđivanjem kraljeve vladavine po božanskom izboru i zatim autoritet kralja posvećuju obezbeđivanju javnog reda i pravde. Prva rečenica Hamurabijevog zakonika (18. vek pne) uključuje klauzulu: „Tad Anu i Bel [dva božanstva] pozvaše po imenu mene, Hamurabija, uzvišenog princa koji se boga plašio, da donesem zakon pravde u zemlji, da uništim zlice i podlace; tako da snažni ne ugrozi slabog,“²⁹

Ljudski autoritet, tako, ne predstavlja samo sirovu moć podržanu pretnjom sile. Ljudski autoriteti preuzimaju odgovornost održanja reda i pravde. Naravno, autoriteti neretko eksploatišu svoje podređene za svoje lične koristi dok održavaju verovanje da su apsolutno pravedni. Ali ako želimo da razumemo kako su ljudska društva iždžikljala iz svetske vegetacije u samo nekoliko hiljada godina, kako sam objasnio u uvodnom pasusu ove knjige, moraćemo da pobliže pogledamo ulogu autoriteta u stvaranju moralnog poretka.

Kada sam započeo studije pretplatio sam se na opšte liberalno verovanje da hijerarhija = moć = eksploatacija = zlo. Ali kad sam započeo rad sa Alanom Fiskeom, otkrio sam da nisam u pravu. Fiskeova teorija o četiri osnovne vrste društvenih odnosa obuhvata jednu koja se zove „Rangiranje Autoriteta“ Kroz iskustvo sa terena, iz Afrike, Fiske je dokazao da ljudi koji se na taj način povezuju imaju obostrana očekivanja koja su više nalik onima na relaciji roditelj – dete, nego na relaciji diktator – zastrašeni podanici:

U Rangiranju Autoriteta ljudi imaju asimetrične pozicije u linearnoj hijerarhiji u kojoj podanici popuštaju, poštuju i (možda) iskazuju poslušnost, dok čelnici uzimaju preimućstvo i odgovornost duhovnog vođstva podanika. Primeri su vojne hijerarhije…obožavanje predaka ([uključujući] ponude pijeteta potomaka i očekivanja zaštite i sprovođenja normi) [i] monoteističnih verskih moralnosti… Odnosi Rangiranja Autoriteta se zasnivaju na percepciji legitimnih asimetrija, ne prinudne sile; eksploatacija nije podrazumevajuća.³⁰

Temelj Autoriteta, kakvog sam ja opisao, pozajmljen je direktno od Fiskea. Složeniji je od ostalih jer njegovi moduli moraju da gledaju na dve strane: gore prema predpostavljenima i dole prema potčinjenima. Ti moduli rade u sprezi da bi omogućili pojedincima da odgovore na adaptivni izazov kaljenja blagorodnih odnosa unutar hijerarhija. Mi smo potomci pojedinaca koji su najbolje odigrali tu igru – da se uzdignu po statusu dok kultivišu zaštitnički odnos nadređenog i vernost podređenog.³¹

Izvorni okidači nekih od tih modula obuhvataju obrasce pojave i ponašanja koji naznačavaju viši naspram nižeg ranga. Poput šimpanzi, ljudi prate i pamte ko je iznad koga.³² Kada se ljudi unutar neke hijerarhije ponašaju na način koji negira ili podriva taj poredak, mi to odmah osetimo, čak i kad nismo direktno ugroženi. Ako je autoritet delom stvar zaštite poretka i odbrane od haosa, onda svako ima interesa u podržavanju postojećeg poretka i u pozivanju ljudi na odgovornost za ispunjavanje tih obaveza u svom okruženju.³³

Aktuelni okidači temelja Autoritet/subverzija, s toga, obuhvataju sve što je konstrukt iza čina poslušnosti, neposlušnosti, poštovanja, nepoštovanja, podaništva ili pobune, a gde se autoriteti prepoznaju kao legitimni. Aktuelni okidači takođe obuhvataju ponašanja koja se doživljavaju kao podrivanje tradicije, institucije ili vrednosti koje su doživljene kao izvor stabilnosti. Kao i kod temelja Odanosti, političkoj desnici je mnogo lakše da nadrgardi ovaj temelj nego levici koja neretko sebe opisuje kao protivnika hijerarhiji, nejednakosti i moći. Ne bi trebalo da bude teško odrediti političku opredeljenost časopisa koji se oglašava na levoj strani slike 7.7. S druge strane, iako Metodisti nisu uvek konzervativci, znak na desnoj strani slike pokazuje da nikako nisu Unitarijanci.

Slika 7.7: Dva prilično različita vrednovanja temelja Autoriteta/subverzije

(Crkva u Šarlotsvilu, Virdžinija; foto: Sarah Estes Graham.)

5. Temelj Svetost/ degradacija

Početkom 2001. godine, Armin Miewes, nemački kompjuterski tehničar, postavio je neobičan oglas na Internet: „Tražim dobro građenu osobu starosne dobi 21 do 30 godina zarad klanja i konzumiranja.“ Stotine muškaraca je odgovorilo putem imejla i Miewes je intervjuisao njih nekolicinu na svom imanju. Bernd Brandes, 43-godišnji kompjuterski inženjer bio je prvi od onih koji su se javili na oglas, a da nije promenio mišljenje kada je shvatio da se Miewes nije šalio, niti samo fantazirao. (Upozorenje: gadljiviji čitaoci bi trebalo da preskoče ceo sledeći pasus)

Naveče 9. marta, dvojica muškaraca napravili su video zapis kao dokaz da Brandes u potpunosti pristaje na događaje koji slede. Brandes je potom popio neke pilule za spavanje i alkohol ali je i dalje bio pri svesti kada je Miewes odsekao Brandesov penis, nakon neuspešnog pokušaja da ga odgrize (što je bio Brandesov zahtev). Miewes je potom propirjao penis u tiganju sa vinom i belim lukom. Brandes je probao zalogaj pre nego što je otišao u kadu da iskrvari na smrt. Nekoliko sati kasnije, Brandes još nije bio preminuo, te ga je Miewes poljubio a zatim mu prerezao grlo i okačio telo na mesarsku kuku da odere meso. Miewes je stavio meso u zamrzivač i postepeno pojeo tokom sledećih deset meseci. Na kraju je Miewes bio uhapšen i izveden pred sud, ali pošto je Brandesovo učešće bilo u potpunosti dobrovoljno, prvi put kada je slučaj ušao u proceduru, Miewes je bio osuđen samo za ubistvo bez predumišljaja, ne i za teži zločin.³⁴

Ako je vaša moralna matrica ograničena na etiku autonomnosti, vi ste pod rizikom da ostanete zapanjeni pred ovim slučajem. Svakako ga smatrate za uznemirujući i to nasilje verovatno u vama aktivira temelj Brižnost/povređivanje. Ali svaki pokušaj da se Miewes ili Brandes osude naleće na princip povređivanja kog je Džon Stjuart Mil postavio, a koji je predstavljen u petom poglavlju: „Jedina svrha u koju moć može biti ispravno ispoljena nad ijednim članom civilizovane zajednice, protiv njegove volje, je zarad prevencije povređivanja drugih.“ Sledeći red izvornog citata je: „Njegovo dobro, bilo fizičko ili moralno, ne daje dovoljno ovlaštenje.“ Sa pozicije etike autonomnosti, ljudi imaju pravo da vode svoje živote kako im je volja (dokle god nije na štetu drugih), i imaju pravo da okončaju svoje živote na način i u vreme koje su sami odabrali (dokle god ne ostavljaju za sobom one koji od njihove potpore zavise). Brandes je odabrao izuzetno odbojan način da umre, ali kako studenti sa Penn-a u mojm istraživanju često kažu, samo zato što je nešto odvratno nije samim tim i pogrešno. Ipak, većina ljudi smatra da tu postoji nešto izuzetno pogrešno i da bi angažovanje odraslih u sporazumne aktivnosti poput ove trebalo da bude protivzakonito. Zašto?

Zamislite da je Miewes odslužio svoju kaznu i potom se vratio kući. (Predpostavite da je tim psihijatara utvrdio da on ne predstavlja neposrednu opasnost ni za koga ko nije izričit u svojoj želji da bude pojeden.) Zamislite da je njegov dom na blok zgrada udaljenosti od vašeg. Da li bi vam njegov povratak delovao uznemirujuće? Kada bi Miewes, pod pritiskom javnosti, bio prinuđen da se preseli iz vašeg mesta, da li bi osetili olakšanje? A šta je sa kućom u kojoj se tragični događaj odvijao? Koliko bi neko trebalo da vam plati da u njoj boravite nedelju dana? Da li bi vam delovalo da fleka može biti zatrta samo ako se ta kuća spali do temelja?

Ta osećanja – mrlje, zagađenosti i pročišćenja – iracionalna su sa stanovišta utilitarijanizma, ali su savršeno smislena u Shwederovoj etici svetosti. Miewes i Brandes složno su tretirali Brandesovo telo kao parče mesa, a tome su pridodali i horor note seksualnosti. Ponašali su se monstruozno, onoliko nisko koliko ljudi mogu da se srozaju po vertikalnoj dimenziji svetosti o kojoj sam pisao u petom poglavlju. Samo crvi i demoni jedu ljudsko meso. Ali zašto nas toliko zabrinjava šta ljudi odluče da rade sa sopstvenim telom?

Većina životinja se rodi sa znanjem šta da jede. Senzorni sistem koale je „struktuiran pre iskustva“ da ga navede do lišća eukaliptusa. Ljudi, pak, moraju da uče šta da jedu. Poput pacova i bubašvaba, mi smo svaštojedi.

Biti svaštojed podrazumeva ogromnu prednost fleksibilnosti: možete da zalutate na novi kontinent i sasvim pouzdano da smatrate da ćete naći nešto za jelo. Ali to takođe ima manu što nove hrane mogu da budu otrovne, inficirane mikrobima, ili naseljene parazitirajućim crvima čijem reproduktivnom ciklusu je potrebna utroba sisara poput vaše. „Dilema svaštojeda“ (kako ju je Paul Rozin³⁵ nazvao) sastoji se u tome da svaštojedi treba da istražuju i da traže nove moguće prehrambene namirnice a da pri tom budu na oprezu dok se one ne ispostave kao bezbedne.

Svaštojedi tako prolaze kroz život sa dva suprotstavljena motiva: neofilija (privlačnost novina) i neofobija (strah od novih stvari). Ljudi se razlikuju po tome koji od motiva je snažniji i ta varijacija će nam priteći u pomoć u poglavljima koja slede: liberali imaju bolje rezultate na polju neofilije (takođe poznate kao „otvorenost za iskustva“), ne samo prema novim hranama nego i prema novim ljudima, muzici, idejama. Konzervativci su jači u neofobiji; oni se radije drže već oprobanog i, uistinu, mnogo više polažu na očuvanje granica, ograničenja i tradicija.³⁶

Emocija zgađenosti prvobitno se razvila da optimalizuje odgovore na dilemu svaštojeda.³⁷ Pojedinci čiji je osećaj zgađenosti bio ispravno kalibrisan, mogli su da konzumiraju više kalorija nego njihovi gadljiviji rođaci, a da pri tom unesu manje opasnih mikroba nego njihovi nedovoljno zgađeni rođaci. Ali nije samo hrana predstavljala opasnost: kada su rani hominidi sišli sa drveta i počeli da žive u većim grupama na zemlji, u velikoj meri je porastao i rizik prenošenja infekcije sa jednog na drugog i sa otpadnih proizvoda jednih na druge. Psiholog Mark Schaller pokazao je da je zgađenost deo nečeg što nazivamo „bihevioralni imunološki sistem“ – komplet kognitivnih modula koje okidaju naznake infekcije ili bolesti kod drugih ljudi i koji u vama bude želju da se sklonite od njih.³⁸ Mnogo je efikasnije preduprediti zarazu pranjem voća, izopštavanjem leproznih, ili jednostavnim izbegavanjem prljavih ljudi nego dozvoliti mikrobima da vam nasele organizam i potom gajiti nadu da će vaš biološki imuni sistem ubiti sve do jednog od njih.

Iskonski adaptivni izazov koji je pokrenuo temelj Svetost, s toga, bila je potreba da se izbegnu patogeni, paraziti i druge pretnje koje se šire putem fizičkog dodira ili boravka u neposrednoj blizini. Originalni okidači ključnih modula koji čine ovaj temelj obuhvataju miris, vid i druge senzorne obrasce koji predviđaju prisustvo opasnih patogena u stavrima i ljudima (primeri uključuju leševe, izmet, lešinare i ljude sa vidljivim povredama i ranama).

Aktuelni okidači temelja Svetosti, pak, izuzetno su varijabilni i elastični kroz razne kulture i epohe. Obično i direktno proširenje je ka nepripadnicima grupe. Kulture se razlikuju po svojim stavovima prema imigrantima i postoje indicije da su liberalni i stavovi dobrodošlice češći u vremenima i mestima gde su rizici od poboljevanja niži.³⁹ Kuge, epidemije i nove bolesti obično donose stranci – kao i mnoge nove ideje, dobra i tehnologije – tako da se društva suočavaju sa analogijom dileme svaštojeda : balans ksenofobije i ksenofilije.

Kao temelj Autoritet, Svetost deluje kao nedostatni osnov moralnosti. Zar to nije tek primitivna reakcija na patogene? Zar ta reakcija ne vodi u predrasude i diskriminaciju? Sad kad imamo antibiotike, trebalo bi da možemo u potpunosti da odbacimo taj temelj, zar ne?

Ne tako brzopleto. Temelj Svetost olakšava viđenje nekih stvari kao „nedodirljivih“, kako na loš način (zato što je nešto toliko prljavo ili zagađeno da ne želimo da mu se približimo) tako i na dobar način (jer je nešto toliko posvećeno i uzvišeno da želimo da ga poštedimo skrnavljenja). Kada ne bi posedovali čulo gađenja, verujem da ne bi imali ni svest o svetosti. I ako se slažete samnom, da je najveća nerazrešena misterija društvenih nauka kako su ljudi uopšte došli do okupljanja u velika kooperativna društva, onda može posebno da vas zainteresuje psihologija svetosti. Zašto stvari (zastave, krstove), mesta (Meka, bojno polje vezano za rođenje vaše nacije), ljude (svece, heroje) i principe (sloboda, bratstvo, jednakost) ljudi tako spremno tretiraju kao da poseduju beskrajnu vrednost? Koji god da su joj koreni, psihologija svetosti pomaže zbližavanju pojedinaca u moralne zajednice.⁴⁰ Kada neko u moralnoj zajednici oskrnavi jedan od svetih stubova potpore te zajednice, reakcija će sigurno biti strelovita, emotivna, kolektivna i kaznena.

Da se konačno vratimo na Miewesa i Brandesa: Oni nisu nikoga ugrozili ni direktno, ni materijalno, niti utilitarno.⁴¹ Ali oni jesu oskrnavili nekoliko bazičnih moralnih principa Zapadnjačkog društva: opšte verovanje da je ljudski život od vrhunske vrednosti i da je ljudsko telo mnogo više od hodajuće hrpe mesa. Oni su pogazili te principe ne iz neophodnosti, niti zbog služenja višem cilju, nego zarad telesne požude. Ako nas Millov princip povređivanja sprečava da njihove aktivnosti proglasimo nezakonitim, onda se Millov princip doima nepodobnim za moralnu zajednicu. Bez obzira da li Bog postoji ili ne, ljudi osećaju da neke stvari, aktivnosti i ličnosti poseduju plemenitost, čestitost i uzvišenost, a da su druge niske, zagađene i ponižavajuće.

Da li nam Miewesov slučaj išta govori o politici? Za slučaj, suviše je revoltirajući da bi se izučavao; ubeđen sam da bi i liberali i konzervativci osudili Miewesa (iako nisam siguran za libertarijance⁴²). Ali ako malo stišamo zgađenost, vidimo ogromnu razliku između levice i desnice po pitanju upotrebe pojmova tipa svetost i čistost. Američki konzervativci radije pričaju o „svetosti života“ i „svetost bračne zajednice“. Konzervativci – a posebno religiozni konzervativci – radije gledaju na telo kao na hram, dom za dušu, nego na mašinu koju treba optimalizovati ili igralište za zabavu.

Dve slike na prikazu 7.8 precizno prikazuju kontrast kog je Shweder opisao u svojoj etici božanstvenosti. Leva je sa slike iz petnaestog veka Alegorija čednosti.⁴³ Prikazuje Devicu Mariju uzvišenu i zaštićenu formacijom od kamena ametist. Odozdo teče potok (simbol čistosti) kog čuvaju dva lava. Platno prikazuje čednost kao vrlinu i dragocenost koju treba čuvati.

Slika 7.8. Dva različita viđenja temelja Svetost/degradacija. Alegorija Čednosti, Hansa Memlinga (1475) i nalepnica za automobil na vozilu u Šarlotsvilu. Druga nalepnica na istom vozilu (koja izražava podršku demokratskom senatoru Jim Webb-u) sugeriše da je vlasnik automobila naklonjen levici.

Ova ideja uopšte ne potpada pod davnu istoriju; inspirisala je razne pokrete za obavezivanje na devičanstvo u Sjedinjenim Državama tokom devedesetih godina prošlog veka. Grupa Silver Ring Thing , na primer, zahteva od svojih članova da se zavetuju na celibat i čednost do stupanja u brak. Oni koji daju zavet dobijaju srebrni prsten da ga nose kao venčani. Na prstenu su izgravirani psalmi iz Biblije poput Thessalonians 4:3⁴⁴-4: „Jer takva je volja Božja, tvoje posvećivanje: da se uzdržiš od brakolomstva; da svako od vas zna kako da kontroliše svoje telo u njegovoj svetosti i časti.“

Na levici, pak, vrlina čestitosti se odbacuje kao zastarela i seksistička. Jeremy Bentham insistirao je da maksimiziramo svoje „hedone“ (zadovoljstva) i minimalizujemo naše „dolore“ (boli). Ako se vaša moralnost fokusira na pojedince i njihova svesna iskustva, zašto bi onda iko ne koristio svoje telo kao igralište? Duboko religiozne Hrišćane često ismevaju sekularni liberali kao uštogljene, preterano čedne i u strahu od zadovoljstava.

Temelj svetosti se naveliko koristi od strane religiozne desnice, ali i u redovima produhovljene levice. Iskonsku funkciju izbegavanja bacila možete videti u Nju Ejdž bakalnicama gde vam široki spektar proizvoda obećava očišćenje od „toksina“. I srešćete temelj Svetosti u potki moralnih strasti ekoloških pokreta. Mnogi ekolozi grde industrionalizam, kapitalizam i automobile ne samo zbog fizičkog zagađenja kog stvaraju, nego i zbog mnogo više simboličkog oblika zagađenja – degradacije prirode i iskonske ljudske prirode kakva je bila pre nego što je industrijski kapitalizam iskvario.⁴⁵

Temelj Svetost je ključan za razumevanje Američkih ratova kultura, pogotovu oko biomedicinskih pitanja. Ako u potpunosti odbacite temelj Svetost, onda nije lako razumeti galamu koja se diže oko većine biomedicinskih kontroverzi današnjice. Jedino etičko pitanje u vezi abortusa postaje: u kom trenutku fetus počinje da oseća bol? Samoubistvo uz lekarsku asistenciju postaje očigledno dobra stvar: ljudima koji pate treba da bude dozvoljeno da okončaju svoju bol i treba im na raspolaganje staviti medicinska sredstva da to obave bezbolno. Isto je i za istraživanja matičnih ćelija: zašto ne uzeti tkivo od svih onih embriona koji žive u stanju suspendovane animiranosti na klinikama za veštačku oplodnju? Oni ne mogu da osete bol, ali njihovo tkivo može da pomogne istraživačima da pronađu lek koji bi osećajne ljude oslobodio bola.

Filozof Leon Kass je među najistaknutijim zagovornicima Shrederove etike božanstvenosti i temelja Svetosti na kojima se ona zasniva. Pišući 1997, u godini kad je ovca Dolly postala prvi klonirani sisar, Kass lamentuje nad načinom na koji tehnologija često briše moralna ograničenja i ljudima još više približava opasna verovanja da mogu da rade šta god hoće. U ogledu pod naslovom „Mudrost Odvratnosti“ Kass, obraćajući pažnju na žrtve, drži da naša osećanja zgađenosti mogu ponekad da nam pruže dragocena upozorenja da smo otišli predaleko, čak i kad smo moralno zapanjeni i bez mogućnosti da opravdamo ta osećanja:

Odvratnost, ovde kao i svugde, protestuje protiv ljudske samovolje, upozoravajući nas da ne prekoračujemo ono što je neopisivo duboko. Uistinu, u ovo doba u kom se drži da je sve dozvoljeno dokle god je čin slobodne volje, u kom naša data ljudska priroda više ne nalaže poštovanje, u kom se naša tela posmatraju kao puki instrumenti naših autonomnih racionalnih volja, odvratnost može da bude jedini glas koji je ostao da govori u odbranu naše suštine humanosti. Plitke su duše koje zaboraviše kako je to naježiti se.⁴⁶

Sve u svemu

Započeo sam ovo poglavlje pokušajem da pokrenem vašu intuiciju po pitanju pet moralnih temelja koje sam predstavio u poglavlju 6. Potom sam formulisao urođenost kao „organizovanu pre iskustva“, poput prve ruke rukopisa koji se rediguje sa odrastanjem pojedinca u različitim kulturama. Ta definicija dopustila je da na moralne temelje gledam kao na urođene. Posebna pravila i vrline razlikuju se u različitim kuturama, tako da će vas traženje univerzalnosti u kompletiranim knjigama obmanuti. Nećete naći ni jedan jedini odeljak koji u identičnom obliku postoji u svakoj od ljudskih kultura. Ali ako gledate na veze između teorije evolucije i antropoloških zapažanja, možete napraviti neke obrazovane pretpostavke o tome šta je univerzalna prva verzija ljudske prirode. Pokušao sam da napravim (i obrazložim) pet takvih predpostavki:

• Temelj Brižnost/povređivanje evoluirao je kao odgovor na adaptivni izazov brige za ranjivu decu. Čini nas osećajnim za naznake patnje i potrebnosti; čini da preziremo okrutnost i da želimo da vodimo brigu o onima koji pate.

• Temelj Poštenje/prevara evoluirao je u odgovor na adaptivni izazov ubiranja nagrada za saradnju bez eksploatacije. Čini nas osećajnim za naznake da je druga osoba verovatno dobar ili loš partner za saradnju i recipročni altruizam. Čini da želimo da kaznimo ili izbegavamo prevarante.

• Temelj Odanost/izdaja evoluirao je u odgovor na adaptivni izazov sklapanja i održavanja koalicija. Čini nas osećajnim za naznake da druga osoba jeste (ili nije) timski igrač. Čini da želimo da verujemo takvim ljudima i da želimo da ih nagradimo i čini da želimo da povredimo, izopštimo ili čak ubijemo one koji izdaju nas ili našu grupu.

• Temelj Autoritet/subverzija evoluirao je u odgovor na adaptivni izazov razvijanja odnosa koji nam donose koristi u okviru društvenih hijerarhija. Čini nas osećajnim za naznake statusa ili ranga i za ocenu da li se ljudi ponašaju u skladu sa svojom pozicijom (ili ne).

• Temelj Svetost/degradacija evoluirao je prvo u odgovor na adaptivni izazov dileme svaštojeda, a potom do šireg izazova života u svetu punom patogena i parazita. Sadrži bihevioralni imuni sistem koji pokriva široki spektar simboličkih objekata i pretnji. Omogućava ljudima da predmetima dodeljuju iracionalno visoke vrednosti – kako pozitivne, tako i negativne – što je potrebno za zbližavanje unutar grupe.

Pokazao sam kako se dva kraja političkog spektra, na različite načine ili u različitoj meri, oslanjaju na svaki od temelja. Naznačio sam da se levica oslanja pre svega na temelje Brižnost i Poštenje, dok desnica koristi svih pet oslonaca. Ako je to tačno, onda treba da se zapitamo da li je za levicu moralnost hrana koja se služi u True Taste (Istinski Ukus) restoranima? Da li levičarska moralnost aktivira samo jedan ili dva receptora ukusa, dok desničarska angažuje širu paletu, uključujući odanost, autoritet i svetost? I ako je tako, da li to pruža konzervativnim političarima širi spektar načina da se povežu sa glasačima?

1Marcus, 2004, str 12

2Marcus 2004. Sklopio sam ovu definiciju sa dve različite strane. Prva rečenica nalazi se na str 34, a druga je na str 40. Ali obe su deo objedinjene rasprave u trećem poglavlju.

3Nedavno je otkriveno da genetska bliskost kod grupa lovaca-sakupljača nije ni blizu onoliko visoka koliko su antropolozi dugo verovali da jeste (Hill et al. 2011) Ipak, predspostavljam da do tog pada u povezanosti dolazi tek nekoliko stotina hiljada godina unazad, a sa porastom naše kuturne kompleksnosti. Predpostavljam da je osnova ljudske brige već bila modifikovana i intenzivirana nekoilko miliona godina ranije, sa porastom veličine našeg mozga i produžavanjem faze detinjstva.

4Poput onog za praćenje stepena srodstva ili razlikovanje namernog od nanošenja štete iz nehata da bi znali da li da se naljutite na nekog ko vam je rasplakao edte. Ponavljam moju napomenu iz prethodnog poglavlja: ovo nisu moduli u obliku u kom ih je Fodor formulisao 1983. Fodorovi kriterijumi su toliko isključivi da skoro ništa iz domena viših spoznaja nije prihvatljivo. Rasprava o tome kako se viši nivoi spoznaje mogu delimično modulirati može da se nađe u Haidt & Joseph 2007; kod Barret & Kurtzman o modulima kao funkcionalnim sistemima, a ne kao tačkama u mozgu.

5Bowlby 1969

6Vidi Sherman & Haidt 2011 za prikaz

7Za skorije objašnjenje evolucije i neurologije empatije videti Decetz 2011

8Videti Pinker 2011 o dugom i stabilnom rastu zgađenosti nad nasiljem. Na primer, šale o prebijanju supruge su bile česte i prihvatljive u američkim filmovima i TV ponudi tokom čitavih šezdesetih godina prošlog veka.

9Ponekad bi nalepnica političkog sadržaja na automobilu pozivala na strah ili na finansijski lični interes (npr. „bušite ovde, bušite sada, platite manje“ za republikansku kampanju 2008) ali to je retkost u odnosu na moralističke apele.

10Ne-američkim čitaocima još jednom napominjem da pod liberalan mislim na političku levicu. Podaci koje ću predstaviti u sledećem poglavlju pokazuju da levičari u svakoj od zemalja koje smo analizirali daju veće rezultate po osnovu Brižnosti/štetnosti nego desničari.

11Konzervativni Hrišćani šalju dosta novca u inostranstvo i pružaju značajne količine pomoći za siromašne, ali to se, u načelu, realizuje kroz misionarske grupe koje teže da konvertuju nove pristalice. To je i dalje oblik parohijalne brižnosti, a ne univerzalističke brižnosti.

12To je bio Darvinov fokus u Poreklu Vrsta Vratiću se na Darvinove nedoumice i njegove predloge rešenja u poglavlju 9.

13Trivers 1971

14Ova poenta je elegantno demonstritrana 1984. na slavnom turniru Roberta Axelroda gde su se strategije nadmetale u kompjuterskoj simulaciji evolucije. Nijedna strategija nije uspela da nadmaši „kako seješ tako žanješ“ (Ali videti i Nowak 2010 za njegovu raspravu na temu „Pobedi i ostani , izgubi i promeni“ strategije koja je superiorna kada se uzmu u obzir greške i pogrešna tumačenja.

15Rozin, Lowery, Imada & Haidt 1999; Sanfey et al. 2003

16Zastupam stav da je moralni motiv pripadnika Tea Partz pre svega poštenje kao proporcionalnost i karma. Ne verujem da je to sloboda, kako neke libertarijanske grupe tvrde. Videt Haidt 2010

17Sherif et al. 1961/1954, str 94

18Na primer, dečaci se spontano organizuju u takmičarske timove mnogo češće nego devojčice (Maccobz, 1998), i muški studenti su mnogo kooperativniji na zadatku koji je predstavljen kao nadmetanje timova ; studentkinje ne podležu uticaju takve vrste manipulacije (Van Vugt, De Cremer & Janssen 2007)

19Baumeister & Sommer 1997; Maccoby 1998

20Boehm 2012; Goodal 1986.

21Keeley 1996

22Glover 2000

23Stih iz Kurana 4:56 Sura 4, „Žena“, prevod Arberry 1955. Za više o ubijanju apostata, videti Kuran 4:89, kao i brojne stihove Hadita, npr Bukhari 52:260, Bukhari 84:58.

24Teoretičari liberalizma to često ističu. Npr Gray 1995, i mnoge studije možemo naći na http://www.YourMorals.org

25Coulter 2003

26Poenta koju je moćno istakao sociolog Robert Nisbet 1993/1966 u svojim poglavljima 1 i 4.

27Boehm 1999; de Waal 1996.

28De Waal 1996, 92

29Iz prevoda L.W. King, na http://www.holzebooks,org/babylonia/the_code_of_hammurabi/ham04.html

30Ovaj citat je iz prikaza teorije na Fiskeovom vebsajtu: www.sscnet.ucla.edu/anthro/faculty/fiske/relmodov.htm. Za kompletnu prezentaciju teorije videti Fiske 1991.

31Razvojna priča je mnogo komplikovanija i ja ću u sledećem poglavlju da se osvrnem na važnu činjenicu da su ljudi prošli kroz dug period egalitarijanizma. Za sada, nadam se da nećete odbaciti mogućnost da posedujemo neke kognitivne module zbog kojih većina ljudi dobro detektuje i vodi brigu o poretku i poštovanju.

32De Waal 1996; Fiske 1991

33Ovo je moje objašnjenje zašto ljudi koji se nalaze na dnu hijerarhijske lestvice u načelu podržavaju hijerarhiju. Za više detalja po tom pitanju, videti Haidt & Graham, 2009. Za alternativno viđenje, videti radove na temu „opravdanje sistema“, npr. Jost & Hunyady, 2002

34Zbog ogorčenosti javnosti na kaznu za ubistvo bez predumišljaja, javni tužilac se žalio na presudu, dobio ponovljeno suđenje i na kraju se izborio za presudu prvostepenog ubistva i kaznu doživotnog zatvora. Za kompletan prikaz ovog slučaja videti Stampf 2008.

35Rozin 1976 je uveo taj izraz. Michael Pollan ga je pozajmio za naslov svog bestselera.

36McCrae 1996

37Rozin & Falon 1987. Ne znamo kada se gađenje pojavilo, ali znamo da ne postoji ni kod jedne druge životinje. Ostali sisari odbacuju hranu na osnovu ukusa ili mirisa, ali samo ljudi je odbacuju na osnovu kakav osećaj pruža na dodir ili na osnovu toga ko je njom baratao.

38Schaller & Park 2011

39Thornhill, Fincher & Aran 2009. Schallerov tim je čak i dokazao da je moguće povećati strah od nepoznatih imigranata među kanadskim studentima samo putem prezentovanja slika bolesti i infekcija, a u poređenju sa studentima kojima su prezentovane slike drugih pretnji poput strujne egzekucije.

40O evolutivnim korenima posvećenja i religije u poglavljima 9 i 11.

41Neko bi mogao da se posluži kontraargumentom da su hteli da uvrede i izazovu zgađenost među ljudima koji su za njih saznali. Ali takav argument bi obavezao na zabranu homoseksualnog ili međurasnog seksa ili jedenja hrane poput pilećih nogu ili ribljih očiju u privatnosti sopstvenog doma, a u zajednicama koje su zgađene nad takvim aktivnostima.

42Libertarijanci osećaju manje empatije i imaju niži prag gađenja (Iyer et al. 2011) i voljniji su da dozvole ljudima da ruše tabue (Tetlock et al. 2000)

43Od nemačkog slikara Hansa Memlinga, iz 1475. Musee Jacquemart-Andre, Paris. O informacijama o platnu videti www.ghc.edu/faculty/sandgren/sample2.pdf.

44NRSV

45Vidi D. Jensen 2008 kao jedan od primera.

46Kass 1997